Kad je muka ‘ajde struka

Autorki tekst objavljen na portalu Energija Balkana, 08.02.2026. godine. Link ka objavljnom tekstu: energijabalkana.net/kad-je-muka-ajde-struka/  

Energetska bezbednost je nacionalna bezbednost. Jedno ne može postojati bez drugog, a nedostatak bilo kog može imati ozbiljne posledice po svaku državu. Energetska bezbednost se ne može odvojiti od nacionalne bezbednosti. Njih dvoje su usko povezane. Kompromitovanje jedne, neizbežno ugrožava drugu i to jake države veoma dobro prepoznaju i ozbiljno se bave ovom temom. Velike i snažne države štite svoj suverenitet, odnosno interese na polju energetike svim raspoloživim sredstvima. Nije im strano ni da izazovu rat, kada im je ugrožen nacionalni energetski interes. Uostalom, to nam istorija neprestano ponavlja — širom sveta.

U malim državama je drugačija situacija. U malim državama, posebno našeg regiona, veliku pažnju na bezbednosne rizike, koji potencijalno mogu ugrožavati nacionalne energetske interese, pridaju institucije države. To je nesporno. Ali, male države, nemaju na raspolaganju sredstva za borbu kakve imaju velike, jake države. Takođe, male države našeg regiona funkcionišu u regulatorno zakonskim okvirima u kojima dobar deo tih regulatornih okvira, kao deo procesa pristupanja EU, uz određene naravno adaptacije, stiže spolja. U takvim okvirima moramo biti posebno pažljivi, otvoriti četvoro očiju, da ne napravimo greške koje u budućnosti nećemo moći lako, ili čak uopšte, da ispravimo. Nacionalni regulatorni okvir stoga predstavlja osnovnu liniju odbrane nacionalnih interesa, odnosno interesa domaćeg stanovništva i privrede.

Uticaj OIE na sigurno snabdevanje

Jedna od aktuelnih tema na evropskom kontinentu, pa i u našem region, a samim tim i u Srbiji jeste tema energetske tranzicije i prelaska sa klasičnog sistema baziranog isključivo na konvencionalnim termokapacitetima i hidrokapacitetima, na kombinovani sistem koji će u sebi sadržati značajan udeo varijabilnih obnovljivih izvora energije. Varijabilni obnovljivi izvori električne energije, ogledani u izvorima na sunce i vetar, mogu biti veoma koristan dodatak modernom elektroenergetskom sistemu. Zasigurno jesu deo energetske budućnosti svakog nacionalnog elektroenergetskog sistema ali, isključivo u pravilnoj kombinaciji sa ostalim, konvencionalnim, stabilnim kapacitetima za proizvodnju električne energije visokog utilizacionog faktora — ogledanim, pre svega, u termokapacitetima.

Preuranjeno, potpuno napuštanje termokapaciteta koji koriste fosilna goriva usled pritiska političko-ekonomske prirode koji upravo prevashodno stižu spolja, a bez uvođenja u pogon adekvatnih zamenskih termokapaciteta, može dovesti do ozbiljnih posledica po sigurnost snabdevanja potrošača i stabilnost rada elektroenergetskog sistema, pri čemu se ne bi mogla isključiti ni pojava potpunih, ili delimičnih raspada sistema (eng. blackout) u tako okrnjenom elektroenergetskom sistemu. Ovo bi dalje moglo dovesti do nesagledivih posledica po sve sfere društva u državi koja na nesmotren način pristupi ovoj vrlo ozbiljnoj temi (političkih, ekonomskih i bezbednosnih).

Kako bi elektroenergetski sistem sa značajnim udelom varijabilnih OIE u svom proizvodnom miksu zadržao performanse iz ugla stabilnosti i sigurnosti rada, koje ima trenutno postojeći klasičan EES baziran isključivo na konvencionalnim, stabilnim izvorima za proizvodnju električne energije, neophodno mu je dodati niz elemenata. U njih spada i obavezno zadržavanje u pogonu, kao i u rezervi, adekvatnog nivoa stabilnih termokapaciteta za pokrivanje bazne potrošnje, odnosno za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja domaće potrošnje, kao i pokrivanje sistemskih potreba vezanih za regulaciju EES, odnosno za statičku i dinamičku stabilnost i sigurnost rada EES.

Ne smemo niposto ugroziti energetski suverenitet

Kako poslednje studijske analize evropskih i regionalnih operatora sistema pokazuju, rad u uslovima visoke integracije varijabilnih obnovljivih izvora energije bez adekvatnog nivoa baznih, konvencionalnih termokapaciteta, ako se uopšte pokaže kao fizički moguć, biće moguć uz veoma visoku uvozni zavisnost, kao i spremnost na česte restrikcije i nemogućnost napajanja celokupnog nacionalnog konzuma, odnosno uz značajno narušenu sigurnost snabdevanja domaćeg stanovništva i privrede i zasigurno više cene električne energije za stanovništvo i industriju od onih koje danas imamo. Znači prosto rečeno, nije moguć, pošto bi samim tim narušio osnovne postulate na kojima se poslednjih sto i više godina zasniva rad odnosno svrha postojanja svakog elektroenergetskog sistema, tj. neprekidno, pouzdano i stabilno napajanje potrošača dovoljnim količinama, dostupne, kvalitetne električne energije. Ili drugačje rečeno, nacije koje krenu tim putem biće osuđene na visoku energetsku zavisnost i gubitak svog energetskog suvereniteta, što će imati nesagledive posledice po društveni, ekonomski, politički i bezbednosni aspekt života u tim državama.

Visoka uvozna zavisnost ne sme biti temelj planiranja razvoja i rada bilo kog nacionalnog elektroenergetskog sistema u narednom periodu, posebno ukoliko se uzme u obzir volatilna geopolitička situacija u svetu. Osim toga što se na ovaj način ugrožavaju suverenitet i integritet države, ovakav pristup nosi sa sobom značajan stepen nesigurnosti. Dalji razvoj naše države sa tačke gledišta energetske politike i strategije mora biti baziran na čvrstim tehno-ekonomskim argumentima i jakoj nacionalnoj samosvesti.

Prema dostupnim analizama, jasno je da je poslednji veliki evropski raspad sistema koji se desio u Španiji bio direktno povezan sa uslovima rada sistema sa velikim udelom varijabilnih obnovljivih izvora energije uz nedovoljno učešće u proizvodnji aktivne bazne proizvodnje iz konvencionalnih izvora električne energije, kao i neodgovarajućeg regulatornog okvira, da sada ne ulazimo dublje u tu temu.

Opasnost prelaska 30% OIE u energetskom mixu

Dobar primer nam stiže trenutno i iz, zapravo originalnog izvorišta celokupne zelene “religije”, SAD. Naime, u izveštaju o analizi uticaja integracije varijabilnih obnovljivih izvora energije na elektroenergetski sistem (MISO’s Renewable Integration Impact Assessment — RIIA) objavljenom od strane nezavisnog operatora sistema u centralnom delu SAD, MISO — Midcontinent Independent System Operator, stoji da kompleksnost integracije varijabilnih OIE, odnosno tehnički izazovi po celokupan elektroenergetski sistem, rastu strmoglavo nakon što nivo integracije proizvodnih kapaciteta u vidu varijabilnih OIE (solar i vetar) dostigne 30% udela u proizvodnji električne energije posmatranog EES.

Taj nivo, naravno, može varirati od nacinalnog sistema do nacionalnog sistema, ali ovaj primer iz SAD daje dobre smernice koje je neophodno slediti, kada je reč o strateškom planiranju. Usled visoke integracije varijabilnih OIE pogođeni su kako statička i dinamička sigurnost, odnosno stabilnost rada sistema, tako i adekvatnost proizvodnje (dostupna energija i dostupni kapaciteti), odnosno sigurnost snabdevanja krajnjih potrošača. Proces planiranja se vidno višestruko usložnjava i zahteva potpuno nov pristup i metodologije, posebno kada je reč o analizama mogućih scenarija dugoročnog razvoja nacionalnog generatorskog miksa, jedan je od zaključaka ovog odličnog izveštaja. Ovi izazovi nisu nepremostivi, ali se njihovom rešavanju mora prići bez političke ostrašćenosti, na stručan način i uz jasne smernice koje daju nadležne stručne službe sistem operatora u svakoj državi, koji imaju i kapacitete i znanja kojima se ovi izazovi mogu preduprediti, odnosno rešiti.

Rumunsko iskustvo

Naše komšije su iskusile to na teži način. Nestruka je nadvladala struku, Rumunija se obećala briselskom zakonodavcu da će pogasiti svoje termoelektrane na ugalj prerano i ušli su u problem, koji je već viđen u slučaju Nemačke. Naime, Rumunija u svom generatorskom miksu koristi kombinaciju gasa, uglja, hidroenergije, nuklearne energije i varijabilnih obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne energije. Vlada se obavezala da će postepeno ukinuti lignit i kameni ugalj od 2026. godine — u okviru paketa pomoći za oporavak koji finansira Evropska unija.

U centralnoj Rumuniji, privatni investitor MAS Grup Holding gradi termoelektranu snage 1,7 GW, koja bi trebalo da zameni zastarele termoelektrane na kameni ugalj. Ali, sa velikim zakašnjenjem.

“Trenutno vodimo prilično intenzivne pregovore o odlaganju roka za najmanje pet godina, što je realan rok za priključenje novih energetskih jedinica na gas”, izjavio je nedavno Bogdan Ivan, Ministar energetike Rumunije novinarima.

Ivan tvrdi da Rumuniji prete energetsko siromaštvo, pa čak i restrikcije, ukoliko bude nastavila da zatvara termoelektrane na ugalj, bez ulaska u pogon adekvatnih zamenskih kapaciteta ogledanih u termoelektranama na gas, usled kašnjenja u izgradnji gasnih termoelektrana koje bi trebalo da ih zamene.

Na dijagramu je prikazan trenutni presek udela različitih tipova proizvodnje električne energije u nacionalnom generatorskom miksu Rumunije.

Sa više od 50% stabilne proizvodnje iz termoelektrana na ugalj, gas i nuklearnih termoelektrana i sa manje od 20% udela proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora energije Rumunija pregovara sa Evropskom komisijom o odlaganju gašenja 2,6 gigavata termoelektrana na ugalj za najmanje pet godina — kako do gašenja ne bi došlo dok adekvatni zamenski kapaciteti viđeni u novim gasnim termoelektranama ne uđu u pogon. Ono što se ne vidi na prikazanom dijagramu jeste ogroman broj projekata varijabilnih OIE, koja je u procesu priključenja kod sistem operatora trenutno u Rumuniji. Zbog njih je potrebno ne gasiti postojeće termokapacitete, već graditi dodatne, kako bi kao backup sistem omogućili tom novom kombinovanom sistemu sa visokim udelom varijabilnih OIE u generatorskom miksu, da uopšte funkcioniše. Primarno je da ne ugrožavaju sigurnost i stabilnost rada ostatka nacionalnog energetskog sistema, posebno najsofistiranijeg njegovog dela, elektroenergetskog sistema.

Paraleno se grade OIE i konvencionalni kapaciteti

Zapravo, bitno je znati i sledeću informaciju. Globalno gledano apsolutni udeo instalisanih kapaciteta varijabilnih OIE konstantno raste u svetu. I, to je potpuno tačno. Ali, to je, zapravo, samo polu-informacija, pošto se relativni udeo istih drži na globalnom nivou veoma konstantnim. Razlog tome je što istim tempom, a u pojedinim velikim državama, u kojima se planira drastičan rast potrošnje na temu data centara, na primer, čak i većim tempom raste i apsolutni udeo instalisanih kapaciteta iz stabilne konvencionalne proizvodnje. Reč je o termokapacitetima na ugalj, gas i nuklearnu energiju.

To je ključna informacija od značaja za energetsku bezbednost i malih država. Energetska zavisnost je jednaka političkoj zavisnosti, a sigurnost snabdevanja domaće potrošnje, kao osnovni preduslov energetske nezavisnosti nije moguća bez velikih stabilnih kapaciteta za proizvodnju električne energije, to je jedna dobro čuvana tajna za sve “moderne stručnjake” u tim malim državama, koji slede mantru zelene tranzicije nekritički i bespogovorno, mnogi i nesvesno.

Planiranje nacionalnog generatorskog miksa za proizvodnju električne energije, sa tačke gledišta nacionalne energetske politike i strategije, mora biti bazirano na ozbiljnim i kompleksnim studijskim analizama i čvrstim tehničkim, odnosno ekonomskim argumentima. Ako takve analize pokažu da je za ostvarivanje definisanih dugoročnih ciljeva neophodno postojanje odgovarajuće bazne proizvodnje (bilo da su u pitanju termoelektrane na ugalj ili adekvatno i blagovremeno planirani zamenski kapaciteti na gas, odnosno nuklearnu energiju), tu proizvodnju treba i obezbediti. Potpuno napuštanje baznih proizvodnih termokapaciteta, uz oslanjanje isključivo na hidrokapacitete i varijabilne obnovljive izvore energije, bez uvođenja adekvatnih zamenskih termokapaciteta, mogla bi dovesti do ozbiljnih posledica po sigurnost snabdevanja potrošača i stabilnost rada elektroenergetskog Sistema. Pri tome se ne bi mogao isključiti ni potpuni ili delimični raspad sistema (eng. blackout). Ovo bi dalje moglo dovesti do nesagledivih posledica po sve sfere društva u državi, koja na nesmotren način pristupi ovoj vrlo ozbiljnoj temi (političkih, ekonomskih i bezbednosnih).

Otuda i toliko velika briga u Ministarstvu energetike naših rumunskih komšija, čak i pri još uvek relativno niskom udelu varijabilnih OIE u ukupnoj proizvodnji električne energije i visokom udelu konvencionalnih termoelektrana u postojećem proizvodnom miksu.

Energija vetra i sunca ne mogu same da napajaju Ameriku

Takođe, i sa druge strane Atlantika, na izvorištu zelene agende, U.S. Department of energy U.S. Department of energy je skoro izašlo u javnost sa sledećom objavom: “Wind and solar energy cannot power America alone—when the wind slows and the sun sets, the grid needs DEPENDABLE energy. Our nation is home to vast untapped resources—coal, natural gas, and nuclear energy deliver UNWAVERING power for generations!”

“Energija vetra i sunca ne mogu same da napajaju Ameriku — kada vetar uspori i sunce zađe, mreži je potrebna POUZDANA energija. Naša nacija je dom ogromnih neiskorišćenih resursa — ugalj, prirodni gas i nuklearna energija pružaju NEISCRPNU energiju generacijama!”

Odmah nakon toga, Bela kuća prenosi objavu predsednika SAD: “Any State that has built and relied on WINDMILLS and SOLAR for power are seeing RECORD BREAKING INCREASES IN ELECTRICITY AND ENERGY COSTS. THE SCAM OF THE CENTURY! We will not approve wind or farmer destroying Solar. The days of stupidity are over in the USA!!! MAGA””.

“Svaka država koja je izgradila i oslanjala se na VETRNJAČE i SOLARNU ENERGIJU za napajanje beleži REKORDAN RAST CENE ELEKTRIČNE ENERGIJE. PREVARA VEKA! Nećemo odobriti da vetar ili poljoprivrednici uništavaju solarnu energiju. Dani gluposti su prošli u SAD!!! MAGA”.

Tramp: Ugljenični otisak je prevara

“Nema više globalnog zagrevanja, nema više globalnog hlađenja. Sva ova predviđanja Ujedinjenih nacija iz mnogih drugih, često iz loših razloga, bila su pogrešna. Dali su ih glupi ljudi koji su koštali svoje zemlje bogatstva i nisu dali svojim zemljama nikakvu šansu za uspeh. Ako se ne sklonite od ove zelene prevare, vaša zemlja će propasti. Ugljenični otisak je prevara koju su izmislili ljudi sa zlim namerama i oni idu putem potpunog uništenja”, rekao je Donald Tramp, predsednik SAD, tokom zasedanja Ujedinjenih nacija 23.09.2025 godine.

“Prevari veka”, odnosno “gluposti”, kako sada oni sami to tvrde je, kako stvari stoje, došao kraj upravo na kontinentu sa kojeg su ta “prevara” i “glupost” izvorno i potekli. Pitanje je kako će na kraj “prevari” i „ gluposti” reagovati kontinent gde su se se, zapravo, najviše primila. Prvi signali su da se i evropski birokratski zamajac polako zaustavlja i to pod ručnom kočnicom, kada je reč o zelenoj agendi, odnosno “prevari veka” i “gluposti”, kako je zvanični Vašington danas naziva. Ostaje nam da svedočimo promenama u kursu evropske energetske politike u mesecima i godinama pred nama.

Da se čuje i sluša struka

Kako vidimo veliki igrači veoma lako, praktično preko noći, mogu da u potpunosti promene svoj stav i preokrenu svoju nacionalnu energetsku politiku naglavačke. Jasno je da male nacije i države moraju ozbiljnije i kritički da pristupaju energetskim agendama koje im stižu iz globalnih centara moći. Naime, male države, kao mnogo manje inertni sistemi od velikih država zapravo moraju mnogo pažljivije da planiraju i primenjuju čak i kratkoročne mere, kada je u pitanju energetska politika, pošto usled manjka inercije (ovde ne mislim na inercionu masu u turboagregatima 😊), odnosno male veličine sistema, čak i te kratkoročne mere, ukoliko nisu adekvatno smišljene, mogu biti pogubne po društvo i industriju malih nacija koje ih nepromišljeno primene.

Kako bilo, dok živimo i svedočimo stvaranju istorije i potpuno novih stranica   globalne, evropske i nacionalne energetske i bezbednosne politike, najvažnije je da mi sami ne pokleknemo na samome kraju. Budući nacionalni proizvodni miks mora se temeljiti na nizu veoma zahtevnih tehničkih i ekonomskih studija garantujući ispunjavanje osnovnih kriterijuma nacionalne energetske bezbednosti i obezbeđujući dugoročnu, u meri koliko god moguću, energetsku nezavisnost svih država u okruženju uključujući i Srbiju

Stoga u svim malim državama u okruženju, domaći stručnjaci, strukovna udruženja, državni univerziteti, državni naučni institute… moraju više i jače da se čuju. Za sada se jasno i konzistentno u svim državama okruženja čuje isključivo glas stručnjaka iz operatora sistema, a kako kaže narod, na muci se poznaju junaci, a kad je muka ‘ajde struka.