Kombinovani EES — da kralj PIR ne pobedi na kraju energetske tranzicij

Autorki tekst objavljen na portalu Energija Balkana, 30.12.2025. godine. Link ka objavljnom tekstu: energijabalkana.net/kombinovani-ees-da-kralj-pir-ne-pobedi-na-kraju-energetske-tranzicije/ 

Neko veoma bitan u energetici jedne od država iz užeg regiona u kojem živimo je skoro na jednom od mnogobrojnih stručnih skupova izgovorio da je pobednik energetske tranzicije zapravo ugradnja solara na krovovima zgrada i industrijskih objekata, subvencionisana od strane nacionalnih elektroprivreda. Pobednik, naravno, zavisi od discipline u kojoj se takmiči, kao i od konkurencije. Zapravo, opisani model uopšte nije loš i ne treba ga zanemarivati. Ali, stavljati ga u kontekst ozbiljne energetike koja garantuje nacionalnu bezbednost celokupne države (mislim na ozbiljne države ovde), u najmanju ruku je neozbiljno i možda najbolje opisuje trenutno stanje energetike u nekim od država jugoistočne Evrope, ali i šireg evropskog kontinenta, kao i verovatne sudbinu kojoj teže isti.Proces tehnološke evolucije elektroenergetskog sistema nosi sa sobom kako prilike za napredak svakog nacionalnog elektroenergetskog, ponaosob i opšteg, energetskog sistema, tako i ozbiljne rizike po opštu energetsku bezbednost pojedinih država. U Evropi i svetu smo danas svedoci kako dobro isplaniranih procesa energetske tranzicije, tako i veoma loše isplaniranih procesa, koji su se usled nerealnih očekivanja, lošeg planiranja pre svega, praktično pokazali neizvodljivi, istovremeno i neverovatno skupi po celokupnu privredu. Oni ugrožavaju ne samo energetsku stabilnost već i dalji privredni razvoj pojedinih država.

Tehnološki razvoj preduslov za očuvanje nacionalnih interesa

Ono što sa sigurnošću danas možemo tvrditi jeste da tehnološki razvoj, kako bi bio održiv, mora pratiti dinamikom i svojim modelom specifične potrebe i mogućnosti svakog nacionalnog elektroenergetskog sistema ponaosob. Zbog toga je od izuzetne važnosti da naši stručnjaci, kao i mladi naraštaji novih stručnjaka, poseduju kapacitete i konkurentno znanje iz ove veoma bitne oblasti kako bi adekvatno parirali izazovima.Samo sagledavanjem problematike iz ugla celokupnog elektroenergetskog sistema, ne zanemarujući ni jedan njegov segment, možemo doći do optimalnog modela tranzicije, koji je kao takav podesan za specifičnosti nacionalnog sistema i samim tim očuvanje nacionalnih interesa.Trenutak u kome živimo učinio je oblast energetike, posebno elektroenergetike, prioritetnom temom. Dugoročni planovi, investicioni projekti, kao i praćenje tehnološkog razvoja i regulatornih trendova uz poštovanje specifičnih nacionalnih interesa i mogućnosti nacionalnog elektroenergetskog sistema su ključni za razvoj elektroenergetske industrije. Upravo dešavanja u godinama za nama, potvrdila su da je strateški pristup neophodan i jedino moguć, te da je sinergija svih energetkih činilaca preduslov za stabilno i sigurno funkcionisanje celokupnog elektronergetskog sistema svake države, energetsku, odnosno nacionalnu bezbednost.

OIE nisu smanjili potrošnju fosilnih goriva

Što se tiče pobednika, od 2000. godine do danas je ukupno u svetu uloženo više od 4.650 milijardi dolara u solarne fotonaponske sisteme, vetroelektrane i baterijska skladišta. Od 2000. godine, procenat ukupne primarne energije koju obezbeđuju fosilna goriva opao je sa 86% na 80%. Ujedno je došlo do povećanja potrošnje fosilnih goriva godišnje i razlika iznosi = 148.300 TWh (2024.) — 90.615 TWh (2000.) = 57.685 TWh.

Znači za uloženih 4.650 milijardi dolara pobednik ne da nije uspeo da značajnije smanji zavisnost od fosilnih goriva (sa 86% na 80%) nego je uspeo da poveća konzumaciju upravo onih izvora koje bi trebalo da potpuno zameni. Pa pretpostavljamo da je normalno da zaključimo da sa modelom takve tranzicije nešto ozbiljno nije u redu, da joj je potrebno temeljno redefinisanje.  A autorima iste je potreban novi posao, pošto ovaj više nego očigledno ne obavljaju valjano.  

Samo optimalno kombinovani sistem može biti istinski pobednik energetske tranzicije

Prosečan stanovnik bilo koje države, prosečan potrošač bilo da je industrijski, komercijlni ili predstavlja obično domaćinstvo, očekuje da njegova sijalica zasvetli nakon što pritisne prekidač. Ovaj maksimalno banalizovan princip mora važiti bez obzira na to da li je u tom trenutku u toku ispad nekog od elemenata u sistemu, da li ima dovoljno vode ili vetra, da li sija sunce ili je oblačno, kao i šta se trenutno dešava na berzama električne energije u regionu, Evropi ili globalnom tržištu ostalih energenata. Sve to potrošača ne interesuje i ne mora da ga interesuje. Komfor na koji je čovek naviknut tokom druge polovine 20. veka ne možemo zanemariti, ili zaboraviti tokom prve polovine 21. veka. Ako to kao struka dozvolimo, jedno sigurno bećemo biti, nećemo biti pobednici.Samo je jedan mogući put iskonski uspešne energetske tranzicije kada je reč o elektroenergetskom sistemu današnjice. Tranzicija sa tradicionalnog elektroenergetskog sistema u kojem dominira hidro-termo koordinacija proizvodnih jedinica na novi, kombinovani elektroenergetski sistem, koji će pored, i dalje dominantnih hidro-termo jedinica, pažljivo, na pravilan i efikasan način u sistem uvesti i varijabilne obnovljive izvore energije na sunce i vetar uz odgovarajuća skladišta i neophodnu energetsku elektroniku. Samo takav optimalno kombinovani sistem može zapravo biti istinski pobednik u budućnosti, obezbedjujući sve neophodne aspekte i kada je reč o nacionalnoj energetskoj bezbednosti svakog od sistema u regionu jugoistočne Evrope, uključujući naravno i Srbiju, ali i kada je reč o ekonomičnosti i stvarnoj isplativosti, odnosno cenovnoj dostupnosti energije stanovništvu i privredi. 

Preduslovi za EES sa značajnim udelom OIE

Kako bi elektroenergetski sistem sa značajnim udelom varijabilnih OIE u svom proizvodnom miksu (kombinovani proizvodni sistem) zadržao performanse iz ugla stabilnosti i sigurnosti rada, koje ima postojeći EES baziran isključivo na konvencionalnim, stabilnim izvorima za proizvodnju električne energije (klasični proizvodni sistem), neophodno mu je dodati niz sledećih elemenata:

• Dovoljno proizvodnih kapaciteta ogledanih u konvencionalnim termoelektranama koje moraju biti u pogonu iz ugla sigurnosti snabdevanja, ali i sistemskih potreba (statičke i dinamičke stabilnosti i sigurnosti rada EES). To mogu biti termoelektrane na ugalj, gas ili nuklearne termoelektrane.

• Dovoljno proizvodnih kapaciteta ogledanih u konvencionalnim termoelektranama, koje moraju biti u rezervi  iz ugla sigurnosti snabdevanja, ali i sistemskih potreba (statičke i dinamičke stabilnosti i sigurnosti rada EES). Najčešće u praksi termoelektrane na lignit kao i termoelektrane na gas.

• Dovoljno kapaciteta za skladištenje električne energije.

• Dovoljno regulaciono sposobnih kapaciteta, koji će omogućiti da se nadomeste neželjena odstupanja u planiranoj proizvodnji iz sunca i vetra usled izraženo stohastičke, nepredvidive prirode ovog tipa proizvodnje električne energije.

• Dodatni infrastrukturni, prenosni kapaciteti, koji će sve prethodno integrisati u sistem na siguran i pouzdan način.

• Dodatna energetska elektronika i dodatni elementi koji će omogućiti sistemu neometan siguran i stabilan rad u uslovima visoke integracije varijabilnih OIE baziranih na invertorskoj tehnologiji kao i prethodno opisanoj neophodnoj dogradnji mreže.

Na ovom putu moramo posebno obratiti pažnju na činjenicu da sve navedeno podiže cenu električne energije za krajnje potrošače, ukoliko regulatorni okvir to ne uredi na drugačiji način, što mora biti prioritet kreatora nacionalnih regulatornih okvira i teret takve tranzicije prebaciti sa krajnjih potrošača na investitore. 

Planiranje optimalnog nacionalnog generatorskog miksa

Kako bi prethodno moglo da se ostvari, proces pravilnog planiranja optimalnog nacionalnog generatorskog miksa mora biti zasnovan na merenju ekvivalentnog uticaja na sistem različitih tipova proizvodnih kapaciteta.Do optimalnog nacionalnog generatorskog miksa mora se doći u harmonizovanom tehničko-političko-ekonomskom procesu analiza i odlučivanja gde kombinovani proizvodni sistem budućnosti ne sme imati slabije tehničke indikatore od klasičnog, postojećeg elektroenergetskog sistema baziranog na termokapacitetima i hidrokapacitetima. Varijabilni OIE iz vetra i solara moraju pronaći svoje pravo mesto u EES budućnosti, iskorišćavanjem njihovih dobrih osobina, koje se pre svega ogledaju u mikroproizvodnji, odnosno proizvodnji u blizini same potrošnje i maksimalnoj distribuiranosti. U slučajevima većih jedinica, ne smeju se smetnuti sa uma dodatni elementi kao i sve neophodne mere do kojih bi se došlo u procesu pravilnog planiranja optimalnog nacionalnog generatorskog miksa zasnovanog na ekvivalentnom uticaju na sistem različitih tipova proizvodnih kapaciteta.Samo kombinovani elektroenergetski sistem koji poseduje dovoljno instalisanih kapaciteta ogledanih u termoelektranama za pokrivanje bazne potrošnje i obezbedjivanje sigurnosti snabdevanja 24/7 tokom cele godine, dovoljno fleksibilnih kapaciteta ogledanih u hidro kapacitetima i termoelektranama na gas, kao i dovoljno skladišta, ogledanih i reverzibilnim hidroelektranama, toplotnim skladištima, kao i bateriijskim skladišnim sistemima, uz primesu mudro osmišljenog dodatka u vidu vetro i solarnih elektrana, jeste vaistinu pobednik energetske tranzicije. Velike, nezavisne države već uveliko kreću ovim putem što pokazuje trend u SAD, RF i Kini. Male nezavisne države će krenuti istim putem bude li pameti. Ostali će ostati pobednici ali onako kako je to pre 23. veka lepo primetio epirski kralj Pir.